Barakomanija

Pristalice ga porede sa Abrahamom Linkolnom i Džonom Kenedijem. On sâm, kao uzore među američkim liderima koje želi da sledi, često spominje još i Frenklina Ruzvelta i Harija Trumana, koji su, kako kaže, „u teškim trenucima, u prethodnom veku, uspeli ne samo da zaštite američku naciju, već i da stvore nove mogućnosti za buduće generacije, kao i da osiguraju da Amerika preuzme vodeću ulogu u borbi za slobodu koju su tražili milioni ljudi izvan naših granica“. Pohvalno se o njemu izražavaju čak i suparnici, kako oni u Americi, tako i oni u inostranstvu koji imaju zategnute odnose sa zvaničnim Vašingtonom. Prvi u njemu vide ozbiljnog političkog suparnika i dostojnog protivkandidata u trci za mesto u Beloj kući. Oni van SAD doživljavaju ga kao čoveka sa kojim je moguće razgovarati i koji bi uvek pre seo za pregovarački sto nego što bi poslao marince da reše američki spoljnpolitički problem. To je Barak Obama, 46-godišnji senator iz Ilinoisa, koga već mnogi vide kao kandidata Demokratske partije u borbi za mesto 44. predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Na putu do zvanične kandidature sada mu stoji samo Hilari Klinton, senatorka iz Njujorka i supruga 42. američkog predsednika Bila Klintona. Ukoliko preskoči i tu prepreku, Obama će eliminisati mogućnost da se Amerika pretvori u imperiju kojom naizmenično vladaju dve porodice (vladavinu familije Buš, koja traje od 1989. godine, kada je otac sadašnjeg predsednika Džordža izabran za predsednika, prekinuo je Bil Klinton u dva mandata 1992 – 2001) Posle toga, njegov pokušaj da postane prvi predsednik SAD afro-američkog porekla moći će da osujeti samo republikanski kandidat Džon Mekejn. Ako mu i to pođe za rukom, u potpunosti će opravdati ime koje nosi – Barak – što na arapskom znači „blagosloven“. Svojom pojavom na američkoj, a time i na svetskoj političkoj sceni, Obama je zasenio skoro sve. Tako se, na samo nekoliko dana pre predsedničkih izbora u Rusiji, najvećoj evroazijskoj zemlji i državi od čijih energetskih resursa zavisi gotovo cela Evropa, u evropskim prestonicama i medijima više govorilo o Obami nego o Dmitriju Medvedevu, nasledniku ruskog predsednika Vladimira Putina. Jedan od razloga sigurno leži u tome što je unutarstranačake nominacije među američkim demokratama Obamin uspon učinio mnogo neizvesnijim od rezultata ruskih predsedničkih izbora. Nijednom od Medvedevljevih protivkandidatata, naime, niko nikad nije davao ni promil šanse za pobedu, baš kao što su, sve do Obamine pojave, gotovo svi videli Hilari Klinton kao kandidatkinju demokrata. Drugi razlog sigurno leži u samoj Obaminoj ličnosti. Među njegovim poštovaocima čućete kako se dar za politku, koji on poseduje, javlja jednom u nekoliko generacija, i da se iza njegove opuštene pojave, koja zrači dostojanstvom, pa čak i uzvišenošću, krije veoma disciplinovan i nepopustljiv čovek. - On ne samo što je elokventan, i što poseduje sposobnost da govori jezikom običnih ljudi - da govori njima i za njih - nego ima i zadivljujući intelekt i retku emotivnu otvorenost – napisao je jedan od njegovih poznavalaca.

Obamin uspon je, delom, zasnovan na ideji da on predstavlja raskid sa uspostavljenim identitetima koji su definisali linije podele američke nacije. Za mnoge on predstavlja mogućnost premošćavanja jaza između belih i crnih, starih i mladih, bogatih i siromašnih, ali i demokrata, republikanaca i neopredeljenih.

Mašina za davanje nade

O Obami možda najbolje govore i reči jednog od značajnijih učesnika u obe predsedničke kampanje sadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša, koji je senatora iz Ilinoisa opisao kao „hodajuću mašinu za davanje nade“. - Ako Obama bude nominovan 2008. godine, neću raditi ni za jednog republikanskog kandidata – rekao je ovaj Bušov saradnik još pre nego što je trka za ovogodišnje novembarske predsedničke izbore i počela. „Barakomanija“ je zahvatila i Srbiju, pa se tako njegova slika našla prelepljena preko bilborda „Kosovo je Srbija“, uz obrazloženje organizatora akcije da su to uradili jer smatraju da se Obama kao predsednik Amerike „neće mešati u spoljnu politiku drugih naroda, prvenstveno Srbije“. Pojedini iskusni srpski političari, poput Vesne Pešić, u potencijalnom kandidatu demokrata za predsednika SAD, čak vide i svog uzora u političkom delovanju. Barak Obama rođen je 4. avgusta 1961. godine na Havajima. Majku, belkinju iz Kanzasa, otac Kenijac je napustio i otišao na Harvard da studira ekonomiju, da bi se potom vratio u postojbinu. Sina, koga su odgajali majčini roditelji, video je posle toga samo jednom. Obamina majka se preudala i odselila u Indoneziju, gde je i sam živeo od šeste do desete godine, ali je najveći deo detinjstva proveo na Havajima, sa dedom, prodavcem nameštaja, i bakom, bankarskom službenicom.

Čitajte više u štampanom izdanju magazina Brandomania